Кад међеди спавају

“Да године имају само децембар, Црна Гора би давно била у ЕУ и НАТО. Можда да нешто тако направимо за мале државе као што је Црна Гора“,   рекао је Роћен.

Скромни чо'јек министар Роћен. Вели, „можда тако нешто направимо“ - у смислу усамљеног нам децембра – неће да издиже и хвали своју Партију. Кад дипломата рече „можда“ онда је то ипак и само једно извјесно „да“. Мале државе, како год, обитавалиште су великих државника којима баста. Визијама такорећи бременити – размишљају глобално, дјелују приватно - не опажају суверене грађане властите државе и њихову вољу. Воља грађана је којешта - једна земља а два господара...

Уосталом, када године почињу јануаром за очекивати је кратак спој према децембру. Можда није случајно а зашто би и било, да су то два најмрачнија мјесеца – дуге ноћи , кратки и тмурни дани – хладноћом спрегнути личе један на другога као и Партији која их присваја и баштини. Неупућен би помислио да децембар претходи јануару. Нипошто, децембар је крај и круна успјешног пута партије к безвременој вјечности као уточишту. Не мора све бити обновљено: може и нешто ново. Елем, календар прилагођен новој развојној философији има укупно два мјесеца: давни јануар и ледом оковани децембар. Министар није почетник и млађан у времену. Јануар претходи децембру као што младост, љепота и поштење претходе неолиберализму, незапослености и безнађу.

Неко ће упитати куд се ђедоше сви ти од вајкада мјесеци. Прољеће је једно превазиђено како годишње тако и иначе доба – мамац за наивне и неискусне. Заточнике романтичне традиције, кратко: неприлагођене и неопасуљене у времену. Могуће и непријатељске елементе. Прољеће је метафора која је изгубила своје годишње доба. Љето служи искључиво развоју туризма. Јахте и богатуни. О јесени чак ни окорјели штакори и критичари не желе да причају. Она тек - само подсјећа на пролазност и лишће.Зар треба понављати: пролазност је посљедња ствар до које је коалицији стало – поготово сада на зеленој грани и на домак вјечности. Вријеме је почетак и крај свега – стога партија не може остати по страни и равнодушна – напротив. Малим државама је много 12 мјесеци ако ће мо право. Малим државама не требају закони па ни грађани. Нека нам се то уважи те да се ћим прије учланимо. Прије него се Власи тј. грађани досјете и лате суверенитета&;Европе. И одбаце фасцинацију „државника“ колективним системом безбједног и сигурног уништења планете.Елем, обновили смо Државу још само да обновимо револуцију. Комунисти нијесу задирали у календар мада су били дубоко свјесни да је исти буржоаско масло. Сви ти мјесеци куд који... обашка прекратки и недовољни за започете послове обнове и изградње. Радило се и по киши. Промјене корјените али се није довољно радило на духовним основама за што је крив лично учитељ наш Марx. Тај нас је учио да ће промјеном економске основе неминовно и законито доћи до посве нове и пожељне културне и свеукупне надградње: морала, обичаја, породице, понашања у кафићима... Бијасмо толико полетни и дјетињасти, опијени прољећем. Ипак, радило се спорадично са новембром – покушало са децембром, првомајским уранком. Новембар је био планиран за масовну кланицу прасади и потоњу приганију у част републике и расчињених небеса. Адио новемре, покој ти души са све прасићима. Остајемо и надаље републиканци у срцу – вегетаријанци обашка. А и вријеме је поста који се на новој економској основи боље прима.

• Реформу календара можемо погрешно схватити једино ако је тумачимо као израз наивности министра вањског. Ништа од тога: неолиберали јесу неокомунисти али комат окретнији. Јесте преломљена економска основа али неокомунистичка авангарда мора осигурати прелом у главама оданих гласача. Отуда непходност и неодложност преднацрта новог реализма. Гласачким масама пружити ћим прије утјешан свјетоназор - духовне основе – нешто попут опијума за народ. А то је задатак политичких турбо-фолк снага. Исте морају збити своје редове под један кров и цементирати своје јединство. Некад је то радио Агитпроп ЦК и напредни несвршени студенти - сада су то брале академије и етно научни потенцијали. Радничка класа и трудбеничке структуре немају економског интереса да гласају обезврјеђујући неолиберализам, хаотичне неокомунисте, лажне демократе, психотичне неонацисте... стога су властодршци нуждени промптно ударити нове духовне протезе тј. ослонце. У противном одоше гласачки листићи куд и прасићи.

Кратки спој јануара и децембра намеће се као најбољи оквир за наше интеграције. Комунистима је година била прекратка па су јој тепали а планове мјерили петољеткама. Насљедницима правца „нео“ година је, како нас са порцуланским смјешком обавјештавају предугачка. Оно што планирају и могу – да се завршити за два мјесеца. Збуњено, муњено и мирна Босна. Предуго траје та приповијест о интеграцијама ... ипак, подржава перцепцију да смо снагом исти НАТО - рационалношћу, профилом и кривим носем Европа.

Комунисти су јурили будућност која се показала дужа од њих. Рушили старе вриједности у име нових. Не може им се приговорити нихилизам. Нео: комунисти, либерали, демократе, нацисти – убише нас хоп цуп идентитети - немају невоље са будућношћу нити са изградњом нових вриједности. Имаћемо вјечиту садашњост. Почело је јануару, завршиће напречац у децембру. Остале мјесеце је појела транзиција. Приватизовали стратешки партнери и домаћи кадрови правца „нео“.