Пише Ратимир Вујачић
Припадност нацији изазива понос и осјећај сигурности у прав(н)им државама,истовјетна је са књигом држављана.
Умјесто успостављања Закона и нације – двојника државе – као јединственог и највишег демократског субјекта имамо рад на „етноидентификацији“.
„Проговорио Србин из аутора. Само се чекало на тај дан“. (коментатор буздован| Вијести онлине, 06.12.2011.)
Срећни народи личе једни на друге. Поштују стегу, уче кораке и законе Државе, логике, музике... Искушавајући принципе људског битка изградили су напосљетку правни поредак и националну државу. Национална држава - достојанство и аутономију поједица, грађанина - поставља за основну вриједност, темељ и сврху постојања. Уљудност и уређеност којима одише свакодневница Законом установљених држава, изазива завист и чуђење конзумената револуционарних пројеката, поданика партијских, етно, турбофолк, тврдо и мехко куханих фашистоидних провизорија. Очарани - воле и свој сустав да називају државом.
Али авај, вођени Народи - они који ходају за вођама умјесто к законима и правном поретку, уче пјевање и мишљење од самоука и политичких трибуна. Могу да уживају у животу који тече од данас до сјутра уз обавезну послушност и весело понављање нових парола: јуче једнаки трбуси данас идентитети. Духовне основе обашка. (Међу паролама у оптицају помиње се и владавина закона). Од вође до вође, од опијума идеје до мутне и посне идеологије и још мутније и посније стварности.
Рентијерска државна - али и наша - класа, поникла из једнопартијске структуре и комунистичке идеје, неспособна и незаинтересована за економску добробит цијеле нације, заузврат дарује пучанству читаву збрку - мрежу појмова и парола - не би ли како прикрила своју експлоататорску улогу и право стање ствари. Као што су националну економију унизили до убирања личне ренте на некретнине а путем: потплаћивања, корупције, кријумчарења, сиве економије, прања новца, диловања дрогом (Клаус-Герд Гиесен)... тако су и нацију увели у идеолошки сумрак и етничко надгорњавање, цијепање и разградњу.
Нација је највиши политички субјект – скуп свих равноправних грађана државе – држављана, од којих је сваки једнако важан и битан за државу, без обзира на вјерске, етничке, родне, образовне, имовне и остале разлике и склоности. Припадност нацији изазива понос и осјећај сигурности у прав(н)им државама, посве је уобичајена и истовјетна је са књигом држављана.
Појмове, нација и народ овдашња политичка моћ злоупотребљава и деградира у границама својих могућности. На државном попису доминирало је наградно питање: којој нацији или народу сматрате да припадате. Притом бјесомучно и на сва звона Агитпроп коалиције разглашава да смо управо обновили државу а то значи и темељну структуру - истоимену нацију. Али ништа без истоименог народа. Остали нека се учлане ако кане бити перципирани као државотворни. (Мани се море родослова, чувај здравље). Ипак, могли сте да се одбраните ћутањем. Неизјашњени – а то су они који су схватили да је ђаво однио шалу – да ће се почетно бркање појмова обити доцније о њину главу, сањали су да буду необновљени Американци, Канађани, Аустралијанци...
Народ је биолошка категорија, настаје рађањем и множењем - на омиљен и познат начин - сабира се најприје у братства и племена. Напредовањем и развојем из тог коријена, једнога лијепога дана открива и ствара, зарад хармоничног и хуманог живота, људску и умну заједницу – нацију - заједно са осталим народима који дијеле заједнички простор омеђен државном границом. Равноправност пред Законом је све што могу једни другима да понуде.
Умјесто успостављања Закона и нације – двојника државе – као јединственог и највишег демократског субјекта имамо рад на „етноидентификацији“. Корак напријед – два назад. Политичко управљање ет(н)ичким одредницама и придјевима на државотворном послу сврстава нас у чувену удругу осебујних повртлара: то су они што шамарају парадајз да поцрвени. У нашем случају у питању је црна боја.
Наш водећи политичар који је државу дао замијенити собом и дружином - са којом је у „неформалном рентијерском договору“ даје изјаве на којима му може позавидјети и гласовити идеолог др Јосепх Гöббелс. Упитан како гледа на евентуално завођење закона у држави - одговорио је као опарен, љутито: потребна је дератизација а не јустификација. Грађане обновљене државе који се пропитују за правду и успостављање црногорске нације (државе равноправних грађана), сматра недопустиво дрским... то више нијесу обични непријатељи народа – људски и политички отпад, на које смо се већ навикли у доба једнаких адемовица. То више нијесу ни људи – камоли равноправни грађани.Забрињавајућа збрка у глави која ужива државотворну репутацију. И чеони удар на црногорску државоторну националну идеју.
Све се мање и тање мисли. Тај правац – до утрнућа - свесрдно препоручује владајућа коалиција, Влада, Министарсво образовања, културе и идентитета. Мисаону радњу, којом се човјек некад дичио покренувши цивилизацију и напредак, радо отуђујемо и препуштамо другима - други трећима - док најзад не дође у посјед оних којима се то исплати. А ти нас тадер посматрају као идиоте – себи равноправне – ако смо Држава
.
.
