СВАКА КА ЊЕГОШЕВА, колумнисти учите се

сви к неолибералној идеји и истоименој социјалистичкој партији. Не дајте давас вара име

На терен истрчавају супер стручњаци, managerial glass, еxperti лишени сувишних обзира, мотивисани астрономским платама и историјском мисијом побједе идеје личног и приватног егоизма над тупавим и сумњивим заступницима друштва солидарности и социјалне правде. ...kада падне у губитак, крути егоиста - подузетник, металик сиве боје – једанак се преподоби у доброћудног родољуба, комунисту, произвођача и друштвени интерес

 Црногорски капитализам без алтернативе предводе двије социјалистичке странке. Не вели се залуду: нико нема што Србин имаде.

пише Ратимир Вујачић

"Јасно је да уколико се очекује да КАП настави производњу да је неопходна државна субвенција у овом или оном облику и да је то цијена постојања Комбината", рекао је Катнић. (Вијести, 17. 04.)

Важна је Идеја - у овом или оном облику. Партија је вазда носилац Идеје која пресријеће и приводи будућност. Везивали су своју судбину за друштвену својину, Титин лик и дјело, Слобу, цијелу и крњу Југославију. Све то прође - они остадоше. Надживјеће, занаго, обнову и визију трансантлантског братства и јединства империјалиста. Савеза капиталиста. Макар као читлук сахибије. Површно је дакле мислити да су револуционари једноумци. Да болују од постојаног идентита и ничимизазване чврстине.

Идеје су барикаде, мој камараде. Живот ближњега свога дамо, Идеју не дамо.Стара је истина и обичај да чињенице страдају у случају отпора и несагласностиса водећом идејом. Чињенице су остатак превазиђене прошлости. Кад истријебишдовољно чињеница остаје чиста идеја. Сија тадер као звијезда... јединствено црвена или мноштво жутих – свеједно.Само да нас води кроз беспућа васионе и повијесне збиље. Идеја без алтернативе је локомотива демократског напретка.

Чо'јек као неподобна чињеница

Ствар донекле бива сложенија ако се неподобне чињенице јављају у људском лику. Људски материјал јестесавитљив и пластичан – поприма облик идеје у којој се налази – али зна да буде отпоран и резистентан. Тадер је неопходно предузети одговарајуће мјере. Чему се, занаго, имају надати они који нијесу ни очеви ни дјеца - АБ или неке друге- револуције већ обични реакционари, губитници, бацачи клипова под точкове и најпослије - ако не најприје -издајници. Лустрирани као фрустрирани.

Чистоћа идеје је тим већа и ближе идеалу што се избрише више неподобних чињеница. Чистоћа (идеје) и чишћење иду рукупод руку. Ако се руке упрљају - неминовно је - нема револуције у бијелим рукавицама говорио је један Титин истакнути генерал. Правила службе (идеји) су таква. By the wаy, из те плодне основе – револуције која тече - изникло је ичувено „етничко чишћење“ у региону и шире. Само што не рекоше чистоћа је пола здравља. „Нема човјека, нема проблема“ – учио је Стаљинов министар, Лаврентиј Берија.

Сви у Идеју

Идеја не губи сјај, дапаче, има својих ватрених, расположених заточника и међу нашим „обновитељима“ тзв.државотворцима. Идејно и осјећајно замишљају Државу: „'Ајте полако - пут под ноге“, чују се свјеже порукенеоскојеваца, сународницима – неистомишљеницима - посредством демократских електронских медија. Нетреба сумњати у њихову емотивност и искреност... за чистоћу спремни.

Послушност је кључ сваке идејне побједе. Стога, сви к неолибералној идеји и истоименој социјалистичкојпартији. Не дајте да вас вара име: партија јесте секција, фракција, разломак и парче али само теоријски и лингвистички.Боже мој, револуционара никад нема превише - неолиберали нијесу изузетак – отуда њихова драгоцјеност и величина.Дакле, Партија то смо ми… макар умањени и у дјеловима. Ко не дења „пут под ноге“. Журимо у интеграције.

„Никада није ни могао да плаћа тржишне цијене“

Ријеч је о КАП-у неолибералног слуге тј. министра Катнића, до неба посвећеног идеји тржишта. И закону приватне својине без граница и алтернативе са тенденцијом раста: дугова, незапослености, радничког и општег сиромаштва. То што КАП није могао да плаћа рачуне док је Партија управљала њиме и није неко чудо. Фабрике су биле дио друштвеног организма ипотврда исправности партијске идеје. Друштвена предузећа патила су хронично од партијске стеге и губитака али су биладруштвена. Титини говори врвили су паролама противу „технократије“ – стручњака који су хтјели да управљајупроизводњом без да им се Партија мијеша у аноде и катоде. Неће моћи – грмио је Броз – металски радник. Што идеја направи од поштена чо'јека.

„Технократија“ је коначно добила прилику за чисту тржишну утакмицу. На терен истрчавају супер стручњаци, managerial glass, еxperti, вични цијепању атома, лишени сувишних обзира, мотивисани астрономским платама и историјском мисијом побједе идеје личног и приватног егоизма над тупавим и сумњивим заступницима друштва солидарности и социјалне правде. Држава и Партија овога пута на њиховој страни.Независно Судство. Ријечју, револуционарни тржишни помак к приватној својини. Утакмица изгледаунапријед добијена. Бадава, добитак односно губитак исти. Несуђеном побједнику тј. дављенику прискачеупомоћ Држава: производња (губитака) не смије да стане. „ У овом или оном облику“ – појашњава министар Катнић.

Појашњење

Када падне у губитак, крути егоиста - подузетник, металик сиве боје – једанак се преподоби у доброћудног родољуба, комунисту, произвођача и друштвени интерес. Васкрсне комфраза: производња не смије да стане, приватника нико не смије да бије... ни струја ни окрутни тржита закон. Живот дамо, приватника не дамо. Срећа да смо сачували АБ кадрове који знају како се чува друштвени интерес и приватна својина.

Капитализам користи само уском броју људи, увиђа нобеловац Штиглиц. Црногорски капитализам без алтернативе предводе двије социјалистичке странке. Не вели се залуду: нико нема што Србин имаде.

напомена: текст објављен у "Вијестима" опремио и уредио Бранимир Марковић са блога revolucijasada.blogspot.com